Hercegovina naša nekadašnja. Nema više starinske hercegovačke čeljadi.

Kad bi oni vaktile nama mađariji štogod besidili o životu, o njiovoj svakodnevnici umisto točke, zareza ili upitnika na kraju rečenice, oni bi potegnuli dobar dim hercegovačke škije.

Ispušćajući dim polako nastavili bi dalje besiditi.

Besidili bi oni o teškim vrimenima bez kukanja i bez žalopoljki,i neke teške životne trenutke sa tužnim krajem znali bi začiniti sa osmihom i gutljajom loze rakije.

I smrti svojih najbližih obrazložili bi ričima ” Bog je tako tio”,a nama valja dalje živit i borit se.

Nedostaje nam danas staloženost ,jednostavnost i skromnost hercegovačke stare čeljade.

Bili su bez ijednog razreda, ali su životnim školama bili učenici generacije.

Koliko li su samo mudrosti znali izgovoriti u svojoj životnoj svakodnevnici. Puno njih…

Da ih je bilo zapisivati ,bila bi to velika knjižnica puna vridnih knjiga…

B.Lončar